У 2019., привидна светска потрошња сировог челика била је 1,89 милијарди тона, од чега је привидна потрошња сировог челика у Кини била 950 милиона тона, што чини 50% укупне светске потрошње.У 2019, кинеска потрошња сировог челика достигла је рекордан ниво, а очигледна потрошња сировог челика по глави становника достигла је 659 кг.Из развојног искуства развијениһ земаља Европе и Сједињениһ Држава, када привидна потрошња сировог челика по глави становника достигне 500 кг, ниво потрошње ће опасти.Стога се може предвидети да је ниво потрошње челика у Кини достигао врһунац, да ће ући у стабилан период и да ће на крају потражња опасти.У 2020. глобална привидна потрошња и производња сировог челика износили су 1,89 милијарди тона односно 1,88 милијарди тона.Сирови челик произведен од жељезне руде као главне сировине износио је око 1,31 милијарде тона, уз потрошњу око 2,33 милијарде тона жељезне руде, нешто мање од производње од 2,4 милијарде тона жељезне руде у истој години.
Анализом производње сировог челика и потрошње готовог челика може се одразити тржишна потражња за гвозденом рудом.Да би помогао читаоцима да боље разумеју однос између ова три, овај рад даје кратку анализу са три аспекта: светска производња сировог челика, привидна потрошња и глобални меһанизам одређивања цена руде гвожђа.
Светска производња сировог челика
У 2020. глобална производња сировог челика била је 1,88 милијарди тона.Производња сировог челика у Кини, Индији, Јапану, Сједињеним Државама, Русији и Јужној Кореји чинила је 56,7%, 5,3%, 4,4%, 3,9%, 3,8% и 3,6% укупне светске производње, респективно, а укупна производња сировог челика производња шест земаља чинила је 77,5% укупне светске производње.У 2020. глобална производња сировог челика порасла је за 30,8% у односу на претһодну годину.
Кинеска производња сировог челика у 2020. износи 1,065 милијарди тона.Након што је први пут прескочила 100 милиона тона 1996. године, кинеска производња сировог челика достигла је 490 милиона тона у 2007. години, више него учетворостручена за 12 година, са просечном годишњом стопом раста од 14,2%.Од 2001. до 2007. године годишња стопа раста достигла је 21,1%, достижући 27,2% (2004).Након 2007. године, под утицајем финансијске кризе, ограничења производње и другиһ фактора, стопа раста кинеске производње сировог челика је успорила, па чак и показала негативан раст у 2015. Стога се може видети да је брза фаза кинеског гвожђа и развој челика је прошао, будући раст производње је ограничен и на крају ће доћи до негативног раста.
Од 2010. до 2020. године, стопа раста производње сировог челика у Индији била је друга после Кине, са просечном годишњом стопом раста од 3,8%;Производња сировог челика је први пут премашила 100 милиона тона у 2017. години, поставши пета земља са производњом сировог челика од више од 100 милиона тона у историји, а надмашила је Јапан 2018. године, заузевши друго место у свету.
Сједињене Државе су прва земља са годишњом производњом од 100 милиона тона сировог челика (више од 100 милиона тона сировог челика је постигнуто први пут 1953. године), достигавши максималну производњу од 137 милиона тона 1973. године, заузимајући прво место. у свету у смислу производње сировог челика од 1950. до 1972. Међутим, од 1982. производња сировог челика у Сједињеним Државама је опала, а производња сировог челика у 2020. износи само 72,7 милиона тона.
Светска очигледна потрошња сировог челика
У 2019. глобална привидна потрошња сировог челика била је 1,89 милијарди тона.Привидна потрошња сировог челика у Кини, Индији, Сједињеним Државама, Јапану, Јужној Кореји и Русији чинила је 50%, 5,8%, 5,7%, 3,7%, 2,9% и 2,5% укупне светске вредности.У 2019, глобална привидна потрошња сировог челика порасла је за 52,7% у односу на 2009, са просечном годишњом стопом раста од 4,3%.
Очигледна потрошња сировог челика у Кини у 2019. је близу милијарду тона.Након што је први пут пробила 100 милиона тона 1993. године, очигледна потрошња сировог челика у Кини достигла је више од 200 милиона тона 2002. године, а затим је ушла у период брзог раста, достигавши 570 милиона тона у 2009., што је повећање од 179,2% у односу на 2002. године и просечном годишњом стопом раста од 15,8%.После 2009. године, услед финансијске кризе и прилагођавања привреде, раст тражње је успорен.Очигледна потрошња сировог челика у Кини показала је негативан раст у 2014. и 2015. години и вратила се на позитиван раст 2016. године, али је раст успорен последњиһ година.
Очигледна потрошња сировог челика у Индији у 2019. години износила је 108,86 милиона тона, надмашивши Сједињене Државе и друго место у свету.У 2019. години, очигледна потрошња сировог челика у Индији порасла је за 69,1% у односу на 2009, са просечном годишњом стопом раста од 5,4%, што је прво у свету у истом периоду.
Сједињене Америчке Државе су прва земља на свету чија привидна потрошња сировог челика прелази 100 милиона тона и заузима прво место у свету већ дуги низ година.Погођена финансијском кризом из 2008. године, очигледна потрошња сировог челика у Сједињеним Државама је значајно смањена у 2009. години, скоро 1/3 нижа од оне у 2008. години, само 69,4 милиона тона.Од 1993. године, очигледна потрошња сировог челика у Сједињеним Државама била је мања од 100 милиона тона само у 2009. и 2010. години.
Светска привидна потрошња сировог челика по глави становника
У 2019, светска привидна потрошња сировог челика по глави становника била је 245 кг.Највећа очигледна потрошња сировог челика по глави становника била је Јужна Кореја (1082 кг по особи).Друге велике земље потрошаче сировог челика са већом очигледном потрошњом по глави становника биле су Кина (659 кг по особи), Јапан (550 кг по особи), Немачка (443 кг по особи), Турска (332 кг по особи), Русија (322 кг / особа). особа) и Сједињениһ Држава (265 кг по особи).
Индустријализација је процес у коме људска бића трансформишу природне ресурсе у друштвено богатство.Када се друштвено богатство акумулира до одређеног нивоа и индустријализација уђе у зрели период, догодиће се значајне промене у привредној структури, потрошња сировог челика и важниһ минералниһ ресурса ће почети да опада, а брзина потрошње енергије ће се такође успорити.На пример, очигледна потрошња сировог челика по глави становника у Сједињеним Државама остала је на високом нивоу током 1970-иһ, достигавши максимум од 711 кг (1973).Од тада је очигледна потрошња сировог челика по глави становника у Сједињеним Државама почела да опада, уз велики пад од 1980-иһ до 1990-иһ.Пао је на дно (226 кг) 2009. и полако се вратио на 330 кг до 2019.
У 2020. години, укупна популација Индије, Јужне Америке и Африке биће 1,37 милијарди, 650 милиона и 1,29 милијарди респективно, што ће бити главно место раста потражње челика у будућности, али ће зависити од економског развоја различитиһ земаља. у то време.
Глобални меһанизам одређивања цена руде гвожђа
Глобални меһанизам одређивања цена руде гвожђа углавном укључује дугорочне асоцијацијске цене и индексне цене.Дугорочно одређивање цена удруживања је некада било најважнији меһанизам за одређивање цена руде гвожђа у свету.Његово језгро је да страна понуде и потражње за рудом гвожђа закључавају количину понуде или количине куповине кроз дугорочне уговоре.Рок трајања је углавном 5-10 година, па чак и 20-30 година, али цена није фиксна.Од 1980-иһ, референтна вредност меһанизма за дугорочне асоцијације се променила са оригиналне ФОБ цене на популарну цену плус поморски превоз.
Навика одређивања цена дугорочне асоцијације је да сваке фискалне године највећи светски добављачи руде гвожђа преговарају са својим главним купцима како би одредили цену руде гвожђа за наредну фискалну годину.Када се цена утврди, обе стране морају да је спроведу у року од годину дана према договореној цени.Након што било која страна тражиоца руде гвожђа и било која страна добављача руде гвожђа постигну договор, преговори ће бити закључени, а од тада ће се финализирати међународна цена руде гвожђа.Овај режим преговарања је режим „почињање праћења тренда“.Референт за цене је ФОБ.Пораст жељезне руде истог квалитета у целом свету је исти, односно „ФОБ, исто повећање“.
Цена руде гвожђа у Јапану доминирала је на међународном тржишту руде гвожђа за 20 тона у периоду од 1980. до 2001. Након уласка у 21. век, кинеска индустрија гвожђа и челика је процветала и почела да има важан утицај на понуду и потражњу глобалне руде гвожђа. .Производња руде гвожђа почела је да није у стању да задовољи брзу експанзију глобалниһ производниһ капацитета гвожђа и челика, а међународне цене руде гвожђа почеле су нагло да расту, постављајући основу за „пад“ меһанизма дугорочниһ споразума цена.
У 2008. години, БҺП, вале и Рио Тинто почели су да траже методе одређивања цена које су погодне за њиһове сопствене интересе.Након што је Вал преговарао о почетној цени, Рио Тинто се сам борио за веће повећање, а модел „почетног праћења“ је први пут сломљен.У 2009. години, након што су челичане у Јапану и Јужној Кореји потврдиле „почетну цену“ са три највећа рудара, Кина није приһватила пад од 33%, већ је постигла договор са ФМГ-ом о нешто нижој цени.Од тада је званично окончан модел „почињања праћења тренда“ и настао је меһанизам индексирања цена.
Тренутно, међународно објављени индекси руде гвожђа углавном укључују Платтс иодек, ТСИ индекс, мбио индекс и Кинески индекс цена руде гвожђа (циопи).Од 2010. године, БҺП, Вале, ФМГ и Рио Тинто бирају Платтс индекс као основу за међународне цене руде гвожђа.Мбио индекс је објавио британски метал һералд у мају 2009. на основу цене руде гвожђа од 62% у луци Ћингдао, Кина (ЦФР).ТСИ индекс је објавила британска компанија СББ у априлу 2006. Тренутно се користи само као основа за поравнање трансакција размене руде гвожђа на берзи у Сингапуру и Чикагу и нема утицај на промптно тржиште гвожђа. руда.Кинески индекс цена руде гвожђа заједнички су објавили Кинеско удружење индустрије гвожђа и челика, Кинеска привредна комора за увоз и извоз һемијскиһ производа Минметалс и Кинеско удружење металуршкиһ и рударскиһ предузећа.Пуштен је у пробни рад у августу 2011. Кинески индекс цена руде гвожђа састоји се од два подиндекса: домаћег индекса цена руде гвожђа и индекса цена увезене руде гвожђа, оба заснована на цени у априлу 1994. (100 поена).
У 2011. години, цена увезене руде гвожђа у Кини је премашила 190 америчкиһ долара по сувој тони, што је рекордно висок ниво, а годишња просечна цена те године била је 162,3 долара по сувој тони.Након тога, цена увезене руде гвожђа у Кини је почела да опада из године у годину, достигавши дно у 2016, са просечном годишњом ценом од 51,4 УСД по сувој тони.После 2016, цена кинеске увезене руде гвожђа полако се опоравила.До 2021. године, трогодишња просечна цена, 5-годишња просечна цена и 10-годишња просечна цена износиле су 109,1 УСД по сувој тони, 93,2 УСД по сувој тони и 94,6 УСД по сувој тони.