Свет би изгледао сасвим другачије без челика. Без железница, мостова, бицикала или аутомобила. Без машина за прање веша или фрижидера.

Најнапреднију медицинску опрему и механичке алате било би готово немогуће направити. Челик је неопходан за циркуларну економију, а ипак неки креатори политике и невладине организације и даље га виде као проблем, а не као решење.

Европско удружење произвођача челика (EUROFER), које представља скоро целу индустрију челика у Европи, посвећено је промени овога и позива на подршку ЕУ за реализацију 60 великих пројеката са ниском емисијом угљеника широм континента до 2030. године.

„Вратимо се основама: челик је по својој природи кружан, 100% поново употребљив, бесконачно. То је најрециклиранији материјал на свету са 950 милиона тона уштеђеног CO2 сваке године. У ЕУ имамо процењену стопу рециклаже од 88%“, каже Аксел Егерт, генерални директор EUROFER-а.

Најсавременији челични производи су у сталном развоју. „Постоји више од 3.500 врста челика, а преко 75% – лакших, бољих перформанси и еколошки прихватљивијих – развијено је у последњих 20 година. То значи да би нам, ако би се Ајфелова кула градила данас, биле потребне само две трећине челика који се тада користио“, каже Егерт.

Предложени пројекти би смањили емисију угљеника за више од 80 милиона тона у наредних осам година. То је еквивалентно више од трећине данашњих емисија и представља смањење од 55% у поређењу са нивоима из 1990. године. Планирано је да се емисија угљеника постигне до 2050. године.